Da li bi živeo u miru

Juce sam imala prelep dan. Sa jednom prijateljicom i njenom porodicom posetila sam obliznju kooperativu. Kooperativa je nesto sto je postojalo odavnina ali smo je industralizacijom i posle globalizacijom gotovo unistili. U ovom slucaju to je jedno odrzivo eko imanje, gde svi doprinose njegovom postojanju. Svako ko gaji svoje povrce, voce ili bilje donese ga u njihovu radnju. Tamo je moguce kupiti zdrave proizvode a najcesce sami clanovi kooperative donose svoje proizvode koje mogu da razmene za druge ili ih ponude. Dok je moja prijateljica caskala sa vlasnicom ovog malog imanja o hrani, razgledala sam.. Dva decaka su se potpuno neoptereceni, igrala. Jedna zena je kuvala dok je druga cistila pod. Neki momak je radio u basti a jedan covek srednjih godina popravljao je kucicu za zivotinje. Bili su izgledom mladi i zadovoljni.

Opijena zdravim vazduhom odlucila sam da malo odmorim. Zadremala sam i imala cudan san.

Pocelo je reformom obdanista. Umesto da razvrstavaju decu po uzrastu i govore im sta moraju, poceli su da ih uce da vole. Ucili su ih sta je priroda i hranili su ih najukusnijim povrcem i vocem. Nisu propustali momenat da im pokazu koliko ih vole. Da bi znali jednog dana sami da vole. Igrali su se stalno. Ima li lepseg nacina da se nauce stvari od igranja. Roditelji su provodili najvise vremena sa decom. Posebno u toku prve dve godine zivota. Takav nacin odgoja dece trajao je do dvanaeste godine zivota. Dok se njihove licnosti koliko toliko nisu formirale.

Onda su krenuli u skolu. Tamo se nije ucilo napamet. Nisu se davale ocene. Niko se poredio i nije bilo najgoreg niti najboljeg. Razvijao se interes za odredjene stvari i tako se razvijala individualnost. Vise od pola vremena u skoli se ucilo pletenje, popravljanje, vestine pravljenja stvari od drveta, sivenje..Naucili su decu da se talenat ne radja, vec uci i stvara. Da svako od njih moze da bude sta pozeli. Da niko nema vise ili manje sklonosti ka matematici ili pisanju sastava.

Procitajte nastavak da saznate sta se dogodilo.

Deca su porasla u divne ljude. Cenili su ono sta su i iznad svega cenili su druge. Voleli su sebe i tako mogli istinski da vole druge. Razvili su svoje potencijale i sluzili jedni drugima i razvoju drustva. Na kraju nije bilo rata.
Sve je bilo bazirano na ljubavi, a ne na strahu.
Frustracije i psihoze su nestale, kao i bolesti savremenog coveka. Farmaceutska industrija se urusavala a i konzumizam. Ljudi su naucili da im  nisu potrebne stvari da im popunjavaju prazne zivote, jer im zivoti nisu bili prazni. Covek je bio slobodan.

Probudila sam se iz popodnevne dremke dok je jedna koka tog momenta izlegla jaje. Poceo je zivot.

Cudnog li sna, zar ne?